Све ми је тада изгледало тужно
Чудно је то како ми људи прекасно схватимо шта поседујемо. Једна изрека каже да Бог даје, али и узима. Нисам знала да Бог може да ми одузме све што ми је животу давало смисла. Нерадо сам се уверила у то. Пре само два месеца, упознала сам Вука, преко игрице. Дописивали смо се и тако једно друго упознавали. Због његовог начина изражавања знала сам да је посебан. Заволела сам га као никога до тад; другачије, очаравајуће, неописиво. Та наша ''веза'' спојила нас је више и развила дубља осећања него што смо имали према људима који су били поред нас. Често је смишљао кратке песмице о мени и њима ме засмејавао. Имали смо много заједничких особина, а најлепша је била љубав према писању. Били смо уметничке душе. Као и ја, Вук је радо проводио време у читању, писаљу и маштању. Иако ми то никада није рекао, знала сам то, осетила сам. Не бих претерала када бих рекла да см га волела чак више и од моје породице. Својом појавом мамио је осмехе на лице. Нико од мојих при