O MENI

    ♥ Moje ime je Živković Aleksandra. Rođena sam u Kragujevcu gde još uvek živim i završavam srednju školu. Posedujem sertifikate za znanje jezika Goethe Instituta B1 nivoa, jednomesecni boravak u Nemackoj radi usavrsavanja jezika i diplome sa takmicenja i radionica. Imam visemesecno iskustvo u drzanju privatnih casova i cetvorogodisnje iskustvo u radu sa decom i predavanjima. Ponosni sam još uvek amaterski poliglota (govorim nemački, engleski, znam češki i pomalo kineski jezik). Trudim se da svoju ljubav prema jezicima, počevši od srpskog prenesem i na svoje ucenike i okolinu! Trenutno sam u fazi učenja četvrtog jezika- kineskog. Pored podučavanja, bavim se kreativnim pisanjem. Njime se bavim od svoje 11.-te godine, a od skoro sam počela s pisanjem knjige. Ljubav prema književnosti usvojila sam još u prvim danima učenja o njoj. Član sam mnogih kreativnih i edukativnih centara gde aktivno učestvujem u oblastima ekonomije, preduzetništva, marketinga i menadžmenta.








Obožavam da čitam i putujem. Ne podnosim monotoniju i uvek sam u pokretu.

     Svoje blogove sam napravila jer sam želela da pomognem deci i odraslima koji se loše snalaze na polju učenja nemačkog jezika ili pisanja sastava i kratkih eseja iz srpskog jezika. Pre svega mi je cilj da doprem do što većeg broja populacije i da stupim u kontakt sa svojim pratiocima. Svaka kritika o mom radu meni je samo još veći plus i motivacija da nastavim sa radom na blogu, a samim tim i na sebi. Hvala vam za svu podršku koju svakodnevno dobijam. 
Za sve koji su prvi put ovde, dobrodošli i uživajte! ♥ 


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Женски ликови у покосовском циклусу

Иако су јунаци епских песама увек били јаки и веома храбри, у покосовском циклусу описују се нама наизглед нажна и крхка бића, припаднице лепшег пола.     Од тренутка када су у кућу свога мужа донеле молитвену чашу, заклеле су се на вечну љубав и оданост. у песмама представљају пожртвоване и покорне жене, спремне да изгубе своје животе због части и слободе свог народа.     Две мудре, јако храбре и одлучне жене, биле су представнице овог циклуса. Јелица је била покорна, одана и изузетно храбра жена. Задња кап, која је прелила чашу њеног стрпљења и страха, довела је до самоубиства ње и њеног мужа. Када су видели да нема излаза из немилосрдне битке против Турака, жртвовали су своје животе, да би сачували част и образ српског народа.     Анђелија је опевана као мудра, сналажљива, осећајна и богојажљива жена. Њен муж, Дмитар, јој је наредио да отрује свог девера или да се више никад не појави пред њим. У то време мужевљева заповест се морала испунити. Она се нашла међу завађеном бра
Прикажи све

Мотив љубави код песника

  Можда јесмо носиоци љубави, али љубав ће заувек бити творац нас. Она је непресушни извор инспирација песницима и писцима. Љубав у нама буди најлепша осећања и даје снагу да пробудимо оно најбоље у човеку. Без ње, наш живот не би имао смисла.   Ретко благо које нас прати кроз цео живот, песници описују као посебан доживљај који се не може у потпуности дочарати речима.   Не постоји особа на овом свету која је савршена све док се неко не заљуби у њу. Све њене мане тада нестају. Остаје само савшена слика ње са свим врлинама и ниједном маном. Заљубљени се осећају неспретно, узбуђено и неописиво срећно када им вољена особа упути поглед. Они је описују као јединствену, бисерних очију, племените душе и виде је као светлост на крају тунела, иако, можда, није све како они кажу. Често због тога поседују страх, стрепе и не желе да им вољена особа приђе, бојећи се неузвраћене љубави и нарушавања њихових осећања због нечега што не знају.    Љубав је једина болест од које не желимо оздравит
Прикажи све

Моја плава звезда

  Сви ми имамо неке циљеве у животу због којих свако јутро отварамо очи са новом надом за бољим сутра. Неретко ти циљеви и животне жеље представљају наше сапутнике у животу, наше плаве звезде.   Небо ведро, тамно, загонетно испуњава моје плаве очи. Изненада, пажњу ми одвлачи најсјајнија звезда на небу. Моји плави бисери почињу да светлуцају. Звезда се истицала по свом сјају и топлини коју је стварала у мени. Изазивала је срећу и тугу, осећај испуњености и неописиве празнине, сузе и осмех. Са осећајем испуњености будила су се сва моја сећања, дани проведени у тишини, миру и хармонији са мојом плавом звездом. Секунде среће када су се наши погледи стидљиво и сањиво сусретали трајали су као векови. Његовом појавом најтмурнији дан постаје најлепши. Он уласком у просторију мами осмехе на лица, буди сањалачке успомене и изазива јак први утисак. Његове речи слагале су се једна на другу попут пирамида, мудре мисли подсећале су на цитате, а ведри, дубоки погледи сијали су сјајније од било ко
Прикажи све