Дете у човеку никад не мирује (ИВО АНДИЋ ''ДЕЦА'')
♥ Детињство је прво поглавље једне велике књиге зване живот. Као и код сваког романа, почетак је најбитнији, јер од њега зависи да ли ће бити поучна и лепа прича или драма са трагичним завршетком. Захваљујући том уводу,постајемо спремнији и мудрији за сва искушења која нам живот нуди. Проседи инжењер у приповетки ,, Деца '' препричава своја сећања из детињства. После много година од тог страшног догађаја, јунак ове приче, тада мали дечак, у својој души није остављао места зa оне који гоне и злостављају немоћне. Присећајући се слабог мартовског сунца, ни топлог ни хладног времена и досаде која је владала у друштву, описује своје '' другове '', вође Милета и Палику. '' Миле је био пекарев син, блед, оштар са лицем сувише изграђеним за своје године. Палика је био буцмаст и румен. Мађар по оцу, па иако је био рођен у истој улици у којој и ми, имао је отегнут и тежак изговор, као да су му уста пуна теста.'' Једна успомена која га је променила