Састави ^.^

  Родољубље представља најлепшу врлину коју неки народ може да поседује поред дара да воли. Оно се негује осећајем поноса према достигнућима и култури своје домовине, страхопоштовању њене историје и настојању да се очува њен карактер и идентитет.   Народ, да би доказао и показао своју љубав према отаџбини, жртвовао је животе у разним ратовима и побунама. За разлику од њих, заљубљеници у лепу реч, своју љубав исказивали су кроз песме, приче и романе посвећене њиховој држави. Реченицама окићеним разним епитетима, песници 19. бека дочарали су своја и осећања Срба тог доба. Са великим одушевљењем и страхопоштовањем, Ђура Јакшић, Оскар Давичо и Ј.Ј. Змај својим стиховима водили су нас кроз историју, стварајући јасну слику дешавања и емоција неког догађаја.    Оскар Давичо, Србију је представио као људску фигуру која дише , пати и воли. Његова песма: ''Србија'' одише радошћу, тугом, поразима и победама које је српски народ доживео. Ђура Јакшић био је врло осетљив и има

  Циклус ослобођења Србије и Црне Горе одише лепотом и веома емотивним стиховима испеваних тужним, уплашеним, бунтовничким, али и пораженим гласом народног певача, праћена болном мелодијом гусли.   Филип Вишњић је био врло надарен, слепи гуслар који је сакупљао и певао песме везане за битне догађаје у истори Србије и Црне Горе међу којима су прелепи стихови циклуса ослобођења истих држава. живео је у доба када је српски народ подизао буне и устанке, проливајући своју крв за слободу.   Опевајући песме о устанцима, буни против дахија, борбама и храбрим јунацима уписаним у историју, Филип Вишњић је улио емоције и слике дешавања у нас. Дахије су биле јако уплашене да не изгубе територију над којом имају моћ, па су предвођени лакомисленим, несмотреним и похлепним људима организовали ''сечу кнезова''. Воља народа и нада за бољим сутра одржала их је у борбеном духу и натерала да се супротставе турској власти. Истрпели су сав бол који су им турски цареви наносили вековима

  Сви ми имамо неке циљеве у животу због којих свако јутро отварамо очи са новом надом за бољим сутра. Неретко ти циљеви и животне жеље представљају наше сапутнике у животу, наше плаве звезде.   Небо ведро, тамно, загонетно испуњава моје плаве очи. Изненада, пажњу ми одвлачи најсјајнија звезда на небу. Моји плави бисери почињу да светлуцају. Звезда се истицала по свом сјају и топлини коју је стварала у мени. Изазивала је срећу и тугу, осећај испуњености и неописиве празнине, сузе и осмех. Са осећајем испуњености будила су се сва моја сећања, дани проведени у тишини, миру и хармонији са мојом плавом звездом. Секунде среће када су се наши погледи стидљиво и сањиво сусретали трајали су као векови. Његовом појавом најтмурнији дан постаје најлепши. Он уласком у просторију мами осмехе на лица, буди сањалачке успомене и изазива јак први утисак. Његове речи слагале су се једна на другу попут пирамида, мудре мисли подсећале су на цитате, а ведри, дубоки погледи сијали су сјајније од било ко

  ♥  Многе успомене и места везују нас за особе које смо много волели или их волимо и сада.   Чинио је да лебдим у ваздуху, падам до дна и поново се дижем, учинио је да мој свет стане и све што је у њему било важно постане безначајно од тренутка када сам га први пут срела, па све до данас. Дрхтала сам од сваког погледа и речи ,а његови пољубци и нежни додири обарали су ме с ногу. Пловили смо седмим небом као да је одувек било наш дом, а онда, једне вечери, све се срушило. Место осмеха и сањалачких очију, чули су се само наши уздисаји и сусретали избезумљени погледи који су тражили изгубљену љубав. Сузе су пловиле тужним лицем тражећи свој пут. Обоје смо те ноћи плакали и седели на истом терену, а различитим клупама, једно преко пута другог.   Пролазили су дани, а ја сам имала другог крај себе и покушавала да заборавим све те прелепе дане којих је било премало са њим. Покушала сам да порекнем да сам га икада волела, да сам била у његовом загрљају, да сам га љубила. Али, те прве љу

   Широм света, разни народи имају различите културе и традиције. Међу ставкама култура налази се и језик који представља одређени народ.    Вековима уназад, српски језик био је измењиван и дорађиван све до данашњег изгледа због утицаја других народа и ситуација у којима се Србија налазила.    Некада су људи богатили свој речник писањем народних песама, читајући многа дела познатих писаца који никада не умиру или несвесно стварају нове речи док говоре. Данас, ретко која деца гаје љубав према свом језику и покушавају да обогате свој речник читањем књига или писањем састава.     Наш језик је посебан по томе што је вековима издржао да не буде уништен захваљујући малобројним људима који су животе посветили развоју српског језика као што су Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Ђуро Даничић, Јернеј Копитар и многи други. Огроман напор поменутих људи резултирао је модерним и једноставним језиком којим могу да се не двосмислено изразе сва људска осећања. Својом једноставношћу

  Музика је осећање које се испољава кроз различите ритмове праћене текстом пуним емоција. Сваки човек се разликује па тако и укуси у музици.   Хеви метал је жанр рок музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Обожавају га људи који су авантуристичког духа, јер у њима хеви метал подиже адреналин и буди жељу за акцијом.   Према америчком музичком часопису: '' Ролинг Стодн'', к-поп је мешавина модерне западне музике и високо-енергетског јапанског попа, која слушаоце задобија заразним фразама, често на енглеском језику. К-поп иде на пут спајању стилова, обухвата певање, реповање, ставља посебан нагласак на шоу и снажне визуелне ефекте. Људи који знају да цене живот и сваким секундом дишу пуним плућима, који знају бити спремни за озбиљне разговоре, али и за одличну забаву, вредни су овог правца.   Ипак, ни једна врста музике се не може упореди

  Чудно је то како ми људи прекасно схватимо шта поседујемо.   Једна изрека каже да Бог даје, али и узима. Нисам знала да Бог може да ми одузме све што ми је животу давало смисла. Нерадо сам се уверила у то.   Пре само два месеца, упознала сам Вука, преко игрице. Дописивали смо се и тако једно друго упознавали. Због његовог начина изражавања знала сам да је посебан. Заволела сам га као никога до тад; другачије, очаравајуће, неописиво. Та наша ''веза'' спојила нас је више и развила дубља осећања него што смо имали према људима који су били поред нас. Често је смишљао кратке песмице о мени и њима ме засмејавао. Имали смо много заједничких особина, а најлепша је била љубав према писању. Били смо уметничке душе. Као и ја, Вук је радо проводио време у читању, писаљу и маштању. Иако ми то никада није рекао, знала сам то, осетила сам.   Не бих претерала када бих рекла да см га волела чак више и од моје породице. Својом појавом мамио је осмехе на лице. Нико од мојих при

  Разни људи пролази су кроз наше животе и остављали мале трагове попут млазова авиона. Њихова имена остају нам дубоко упамћена све док у потпуности не избледе. Ипак, њихови погледи остаће вечно у нашем сећању.   Неки ће остати у ружном сећању и покушаваћемо да их кроз цео живот заборавимо, али безуспешно. Они су сваки дан покушавали да ми униште, учине ме тужном, понизе, називали ме погрдним именима, злостављали. Понизно сам им се  клањала и допуштала да ме газе рушећи ми и последње наде за боље дане. Такво је било и моје одељење, част изузетцима. Њихови погледи говорили су да ме мрзе, јасно ми давали до знања да су они главни и њима ме плашили и претили. Никога од њих нисам мрзела, али ни волела. Највише сам се радовала крају основне школе и упису у средњу. Знала сам да нико од њих неће уписати школу у коју ћу ићи ја и то ме је чинило јачом и одржавало моју наду.   Једна посебна особа урезаће се у моје сећање за цео живот, а можда и буде крај мене тада. Њене смеђе очи подржавал

  Најбољи пријатељ, вечити разлог осмеха који посећују људе у њеној близини , пуна разумевања и љубави, за мене је била и остаће прва на листи: '' правих пријатеља ''. Њено предивно име је Диана.   Смеђе косе попут младе коре дрвета, светлијег тена, и насмејаних очију која зраче топлином, чини моју душу испуњеном, а живот неупоредиво лепшим. Сви јој кажу да је лепа, и ја то мислим, али они говоре само о спољашњем изгледу. Мени је отворила душу и допустила да закорачим у њен свет пун саосећајности и енергије већ током првих дана школовања. Кад год се заврши час међу првима излазим из учионице како бих што пре оставила своје ствари и остатак одмора провела са њом. Сваки тренутак проведен са њом је као да га проводите са ''анђелом''. Увек је спремна да пружи руку за компромисе, раме за плакање и поклони осмех који је непроцењива вредност ономе коме га дарује.   Понекад се разбесни и изгрди ме, али само ако има јако добар разлог. Зато никада немам прав

 Живот је леп. Испуњен је како коме; љубављу, срећом, тугом, узбуђењима, патњом, пријатељима и болом. Сви се бар једном осећамо празно, узнемирено и уплашно. Да бисмо напунили батерије и добили потребну енергију да наставимо тамо где смо стали , морамо имати мало мира. Тај мир, ја проналазим на једном тихом месту које нико не може дотаћи и откључати осим мене. Кључ је само код мене и не може се украсти. Сваке ноћи, моји снови посећују ту земљу.   Ходајући, босим ногама додирујем меку пролећну траву. По њој расуте латице ружа маме погледе чинећи место још чаробнијим. Преда мном леже висока брда која окружују шуме пуне питомих животиња. Сада већ пресрећна што сам поново тамо где знам да припадам, весело јурим ка ''свом'' дрвету трешања.   Дрво се налазило уз саму обалу мени најдражег језера. Вода у њему била је бистра, питка и испуњена шкољкама и рибама свих врста. Две реке, широких корита, уливале су се у језеро доносећи са собом понеког лабуда боје снега. Поред је

  Љубав је творац нас, непресушна инспирација и наш оснлонац у животу. Без ње, наш живот нема смисла.  Скупоцени драгуљ који се само једном у животу стиче, посебан је осећај који се не може описати већ се мора доживети.  Када се заљубимо, заправо то и не схватамо и несвесно, по цео дан, посматрамо особу која нам се свиђа и призивамо је у нашој машти. Са својим пријатељима коментаришемо њен изглед и описујемо је као јединствену особу, племените душе. Када нам вољена особа коначно приђе и она нас заволи, често, нажалост, откријемо ону другу, не тако лепу страну њене личности.Зато је љубав чешће разочарање него радост.   Неузвраћена љубав је такође једно не тако лепо искуство које смо сви сигурно бар једном доживели. Такви тренутци натерају нас да верујемо како никоме није стало до нас, како нас нико не воли и све посматрамо црно. Ипак, брзо заборавимо на све што нас мучи када у нашем стомаку поново осетимо лептириће. Полако, наше срце постаје пуно и заокупљено новом особом која у

  Када чујем реч '' Антлантида '' појави ми се загонетни осмех на лицу. То је место које је заокупирало моју машту у касним ноћним сатима када сам била мала, али и сада. Баш то место је дестинација мојих снова.   Искачем из чамца наоружана опремом за роњење и препуштам се баскрајном  океану. Док полако тонем ка дну, поред мене пливају велика јата шарених риба различитих величина. Једног тренутка, све око мене постало је жуто. Било ми је мало чудно на почетку док нисам схватила да се једна риба закуцала у моју маску за роњење. Склонила сам је, а затим пустила и угледала тло под ногама. Почела сам да корачам. Своје ходање пре бих описала као скакање по планетама док се песак заједно са шкољкама дизао попут прашине у кући. Око мене налазиле су се непрегледне плодне равнице налик њивама са пуно воћа и поврћа. Испред мене стајала је огромна гвоздена капија, а изнад ње натпис '' Добродошли у Атлантиду! '' урезан сребрним словима.   Када се капија отворил

  Можда јесмо носиоци љубави, али љубав ће заувек бити творац нас. Она је непресушни извор инспирација песницима и писцима. Љубав у нама буди најлепша осећања и даје снагу да пробудимо оно најбоље у човеку. Без ње, наш живот не би имао смисла.   Ретко благо које нас прати кроз цео живот, песници описују као посебан доживљај који се не може у потпуности дочарати речима.   Не постоји особа на овом свету која је савршена све док се неко не заљуби у њу. Све њене мане тада нестају. Остаје само савшена слика ње са свим врлинама и ниједном маном. Заљубљени се осећају неспретно, узбуђено и неописиво срећно када им вољена особа упути поглед. Они је описују као јединствену, бисерних очију, племените душе и виде је као светлост на крају тунела, иако, можда, није све како они кажу. Често због тога поседују страх, стрепе и не желе да им вољена особа приђе, бојећи се неузвраћене љубави и нарушавања њихових осећања због нечега што не знају.    Љубав је једина болест од које не желимо оздравит

  Широм света, многи људи постали су славни проналазачи. Један од њих био је и Никола Тесла. Кад порастем, бићу као он.   Мој велики сан је да узумем времеплов. То је машина помоћу које би смо могли да се вратимо у било који део прошлости. Била би јако корисна судијама, јер не би морали да испитују оптужене и увек би знали истину. Тада бих гледао све утакмице које сам пропустио захваљујући школи и слажем своје најлепше успомене из детињства. Видео бих мени најдраже особе којих више нема и поново бих осетио топлину њихових загрљаја.   Предност ове машине била би могућност одласка и у будућност. Слика која би се указала током путовања времепловом у будућност, били би разни путеви, јер прошлост је једна, а будућност одлука коју сам доносиш и од ње зависи којим ћеш путем кренути.   Док пишем, осећам узбуђење и радост због прилике која ми се указала да поделим своје снове са другима и у исто време страх од нечег новог што ћу покушати да остварим за боље сутра.