Састави ^.^

        ♥   Понекад те живот преоптерети толико да заборавиш ко си био на почетку. Јесте ли икад осетили, пробудивши се једно јутро, да се ваши снови настављају тамо где су стали? Ја јесам. Јесте ли се икад пробудили и пожелели снове којих сте се одрекли? Ја јесам. Ти снови су били слобода, а слобода истина. Сви кажу да су у потрази за истином; желе да их она спаси, али истина не ослобађа, већ лице вољене особе са којом се на крају сусретнеш. Неко самог себе жртвује, неко друге баца на ломачу, али на послетку, не налазиш истину, јер њу заправо ниси ни тражио. Очајнички тражиш себе којег си оставио у некој давно заборављеној кутији. Ако ниси вољен, слобода те неће спасити, већ насумично одабрана жртва. Ипак, увек постоји нада, попут тренутка кад наиђеш на мост испод ког гори ватра; испред тебе стоји анђео, а иза враг. Кога ћеш подупрети? На чијој си страни- љубави или освете. Обе стране вуку ка себи, не дозвољавајући двоструки избор. Нико не говори о трећој могућности- скоку у ват

♥   Рембо је важио за једног од ''уклетих'' песника којег су такође називали и ''крадљивцем ватре''. Он је био уверен да поезија настаје од несвесних и ирационалних дубина бића. Зато је и себе на почетку свог песништва, видео као пијани брод који носе таласи и ветрови. Са само петнаест година написао је песму испуњену трагичном судбином која је задесила невину девојку.    Лик Офелије представља људску невиност која се нашла у опаком свету. Главни мотив песме ''Офелија'' преузет је из познатог Шекспировог дела ''Хамлет'' у коме се она јавља као један од ретких женских ликова. Млада и трагична какав је уосталом и њен читав живот, послужила је Рембоу као повод за песму у којој је подигнута на ниво симбола. Она је лепа попут снегова. За њу се везује мотив слободе као нешто што је било само жеља и сан заљубљене душе, који се руши. Она је била растрзана бирајући између оца и своје љубави према Хамлету. Њено духовно растројств

♥  Много тога научимо током живота. Неко знање ће нам бити корисно, неко неће. Ипак, неке ствари смо приморани да учимо, али то све зависи од појединца.     Однос учења и знања знатно је промењен у протеклих сто година. Најчешће идемо у школу због тога што нас неко приморава и учимо, јер нас та, нама надређена, невидљива особа условљава. Оцена као концепт је веома једноставна. Приложено знање је распоређено по нивоима од 1 до 5 и тако ђаку омогућено објективно сагледавање адекватно или неадекватно наученог. шта се деси када ђак оцене повеже са учењем и почне учити само за оцену? Шта се деси када средства сврставања знања постане сврха тог знања?     Долази до учења без разумевања, долази до схватања знања као искључиво итилитарног. Зашто су оцене тако битне ђаку? Ипак су то само бројеви на папиру. Оцене су постале центар наше мотивације за учењем.     Још од основне школе, када смо се први пут сусрели са концептм оцењивања, учени смо да нам добре оцене омогућују псао и плату коју ж

♥ ''Хасанагиница'' је једна од најлепших балада и прва песма која је скренула пажњу српске културне јавности на српску народну поезију и уопште књижевност.   Жена представља стуб породице и као таква мора пружити стабилан и чврст дом. Хасанагиница није само декор у причи. Она осликава портрет тадашње жене, односа мушкарца према жени и место на којем су се оне тада налазиле. Кроз лик Хасанагинице приказана је немоћ жене. Она није имала своје ''ја'', била је подређена мужу и патријархалном систему. Избор за њу није постојао- њену судбину кројили су брат и муж. Одлучујући да поштује закон који јој је наметнуло време, она представља најсветлији и најтрагичнији лик наше књижевности. Задовољавајући норме тадашњег друштва доживљава трагедију. Хасанага, велики господар патријархалног уређења, сада је увређен и рањен, јер је његова жена испоштовала ненаписани закон. Он њу протерава из његовог дома, одузима јој децу, одузима јој оно за шта је живела и поштовала

♥ Године пролазе, успомене се нижу, неки ожиљци бледе, а сећања на генерацију 99. годишта остаће заувек урезана у мојој души. Сада, након осам година напорног путовања и са још увек ведрим осмехом на лицу, све добија нови смисао. Све се мења. Коначно је дошао тренутак који сам стрпљиво чекала. Време је да се растанемо.   Од тренутка када смо као мала, несташна деца закорачили у учионицу, знала сам да школовање неће бити нимало једноставно. Ипак, ти тренуци, те прве четири године, памтићу вечно. Било је то лепо искуство захваљујући нашој учитељици Љиљи. Научила нас је прва слова, са њом смо обишли најлепше делове Србије, прошли кроз прве љубави и припремили се за године учења које су долазиле. Држала нас је под контролом, учила да увек помажемо једни другима, мирила нас је и праштала сваку нашу грешку.    Када смо кренули у више разреде и добили разредног старешину, све је кренуло низбрдо. Време је показало ко поседује доброту у себи, а ко је сваког тренутка спреман да забоде другоме

♥  Детињство је прво поглавље једне велике књиге зване живот. Као и код сваког романа, почетак је најбитнији, јер од њега зависи да ли ће бити поучна и лепа прича или драма са трагичним завршетком. Захваљујући том уводу,постајемо спремнији и мудрији за сва искушења која нам живот нуди.   Проседи инжењер у приповетки ,, Деца '' препричава своја сећања из детињства. После много година од тог страшног догађаја, јунак ове приче, тада мали дечак, у својој души није остављао места зa оне који гоне и злостављају немоћне. Присећајући се слабог мартовског сунца, ни топлог ни хладног времена и досаде која је владала у друштву, описује своје '' другове '', вође Милета и Палику. '' Миле је био пекарев син, блед, оштар са лицем сувише изграђеним за своје године. Палика је био буцмаст и румен. Мађар по оцу, па иако је био рођен у истој улици у којој и ми, имао је отегнут и тежак изговор, као да су му уста пуна теста.''   Једна успомена која га је променила