На крају стазе дуге осам година
♥ Године пролазе, успомене се нижу, неки ожиљци бледе, а сећања на генерацију 99. годишта остаће заувек урезана у мојој души. Сада, након осам година напорног путовања и са још увек ведрим осмехом на лицу, све добија нови смисао. Све се мења. Коначно је дошао тренутак који сам стрпљиво чекала. Време је да се растанемо. Од тренутка када смо као мала, несташна деца закорачили у учионицу, знала сам да школовање неће бити нимало једноставно. Ипак, ти тренуци, те прве четири године, памтићу вечно. Било је то лепо искуство захваљујући нашој учитељици Љиљи. Научила нас је прва слова, са њом смо обишли најлепше делове Србије, прошли кроз прве љубави и припремили се за године учења које су долазиле. Држала нас је под контролом, учила да увек помажемо једни другима, мирила нас је и праштала сваку нашу грешку. Када смо кренули у више разреде и добили разредног старешину, све је кренуло низбрдо. Време је показало ко поседује доброту у себи, а ко је сваког тренутка спреман да забоде другоме