Састави ^.^

♥ Године пролазе, успомене се нижу, неки ожиљци бледе, а сећања на генерацију 99. годишта остаће заувек урезана у мојој души. Сада, након осам година напорног путовања и са још увек ведрим осмехом на лицу, све добија нови смисао. Све се мења. Коначно је дошао тренутак који сам стрпљиво чекала. Време је да се растанемо.   Од тренутка када смо као мала, несташна деца закорачили у учионицу, знала сам да школовање неће бити нимало једноставно. Ипак, ти тренуци, те прве четири године, памтићу вечно. Било је то лепо искуство захваљујући нашој учитељици Љиљи. Научила нас је прва слова, са њом смо обишли најлепше делове Србије, прошли кроз прве љубави и припремили се за године учења које су долазиле. Држала нас је под контролом, учила да увек помажемо једни другима, мирила нас је и праштала сваку нашу грешку.    Када смо кренули у више разреде и добили разредног старешину, све је кренуло низбрдо. Време је показало ко поседује доброту у себи, а ко је сваког тренутка спреман да забоде другоме

♥  Детињство је прво поглавље једне велике књиге зване живот. Као и код сваког романа, почетак је најбитнији, јер од њега зависи да ли ће бити поучна и лепа прича или драма са трагичним завршетком. Захваљујући том уводу,постајемо спремнији и мудрији за сва искушења која нам живот нуди.   Проседи инжењер у приповетки ,, Деца '' препричава своја сећања из детињства. После много година од тог страшног догађаја, јунак ове приче, тада мали дечак, у својој души није остављао места зa оне који гоне и злостављају немоћне. Присећајући се слабог мартовског сунца, ни топлог ни хладног времена и досаде која је владала у друштву, описује своје '' другове '', вође Милета и Палику. '' Миле је био пекарев син, блед, оштар са лицем сувише изграђеним за своје године. Палика је био буцмаст и румен. Мађар по оцу, па иако је био рођен у истој улици у којој и ми, имао је отегнут и тежак изговор, као да су му уста пуна теста.''   Једна успомена која га је променила