Дете у човеку никад не мирује (ИВО АНДИЋ ''ДЕЦА'')

♥  Детињство је прво поглавље једне велике књиге зване живот. Као и код сваког романа, почетак је најбитнији, јер од њега зависи да ли ће бити поучна и лепа прича или драма са трагичним завршетком. Захваљујући том уводу,постајемо спремнији и мудрији за сва искушења која нам живот нуди.
  Проседи инжењер у приповетки ,, Деца '' препричава своја сећања из детињства. После много година од тог страшног догађаја, јунак ове приче, тада мали дечак, у својој души није остављао места зa оне који гоне и злостављају немоћне. Присећајући се слабог мартовског сунца, ни топлог ни хладног времена и досаде која је владала у друштву, описује своје '' другове '', вође Милета и Палику.
'' Миле је био пекарев син, блед, оштар са лицем сувише изграђеним за своје године. Палика је био буцмаст и румен. Мађар по оцу, па иако је био рођен у истој улици у којој и ми, имао је отегнут и тежак изговор, као да су му уста пуна теста.''
  Једна успомена која га је променила и вратила на прави пут, не дозвољава му да заборави Милета и Палику. Уочи Великог четвртка, на јеврјески празник, ова два дечака, звала су приповедача да са њима бије јеврејску децу. Одушевљен позивом, јер је први пут могао да присуствује оваквом окршају, прихвата. Миле је имао цев од гуме, напуњену оловом, Палика је имао ловачки штап, а главни лик летву са ексером на дну.
  Дошавши у јеврејску улицу, напали су четири дечака. Милетов преображај је током јурњаве дошао до изражаја. Док се један од јеврејских дечака склањао и сакривао у рушевине, они га опкољавају. Беспомоћни дечак се нашао лицем у лице са наратором. Наратор га није могао ударити, није могао пристати да постане насилник. Видевши га онако крвавог, сажалио се на њега и пустио га да прође.
  Данима су га пљували и оговарали сви '' другови ''. Навукао је презир двојице вођа, али је сачувао душу и најлепшу врлину у себи. Тек након овог догађаја, схватио је шта је битно у животу. Никада се није покајао због свог поступка, јер како је време пролазило, увреде су се стишале, а захвалност јеврејског дечака према њему никада није прошла.
  Мали људи, које ми сматрамо децом, имају своју велику бол и патњу кроз коју сами морају проћи. Касније када постану мудрији и одрасту, те дане ће памтити као највеће лекције које су их обликовале у праве људе.♥