Поглед говори више од хиљаду речи *верзија за пријатељство*
Разни људи пролази су кроз наше животе и остављали мале трагове попут млазова авиона. Њихова имена остају нам дубоко упамћена све док у потпуности не избледе. Ипак, њихови погледи остаће вечно у нашем сећању. Неки ће остати у ружном сећању и покушаваћемо да их кроз цео живот заборавимо, али безуспешно. Они су сваки дан покушавали да ми униште, учине ме тужном, понизе, називали ме погрдним именима, злостављали. Понизно сам им се клањала и допуштала да ме газе рушећи ми и последње наде за боље дане. Такво је било и моје одељење, част изузетцима. Њихови погледи говорили су да ме мрзе, јасно ми давали до знања да су они главни и њима ме плашили и претили. Никога од њих нисам мрзела, али ни волела. Највише сам се радовала крају основне школе и упису у средњу. Знала сам да нико од њих неће уписати школу у коју ћу ићи ја и то ме је чинило јачом и одржавало моју наду. Једна посебна особа урезаће се у моје сећање за цео живот, а можда и буде крај мене тада. Њене ...