Мој друг из клупе

  Најбољи пријатељ, вечити разлог осмеха који посећују људе у њеној близини , пуна разумевања и љубави, за мене је била и остаће прва на листи: '' правих пријатеља ''. Њено предивно име је Диана.

  Смеђе косе попут младе коре дрвета, светлијег тена, и насмејаних очију која зраче топлином, чини моју душу испуњеном, а живот неупоредиво лепшим. Сви јој кажу да је лепа, и ја то мислим, али они говоре само о спољашњем изгледу. Мени је отворила душу и допустила да закорачим у њен свет пун саосећајности и енергије већ током првих дана школовања. Кад год се заврши час међу првима излазим из учионице како бих што пре оставила своје ствари и остатак одмора провела са њом. Сваки тренутак проведен са њом је као да га проводите са ''анђелом''. Увек је спремна да пружи руку за компромисе, раме за плакање и поклони осмех који је непроцењива вредност ономе коме га дарује.

  Понекад се разбесни и изгрди ме, али само ако има јако добар разлог. Зато никада немам право да приговарам на њено понашање.

  Она ме најбоље разуме. Њен поглед говори више од хиљаду речи и чини ме сигурнијом. Савети које ми свакодневно даје помажу ми да савладам своје страхове и проблеме и припремим се за нове изазове.

  Многи људи пролазе кроз наше животе попут река, али само они вредни пажње остају у нашим срцима. Пријатељи се стичу, а не додају. Људи мисле да могу без пријатеља, али немогуће је. Кад си сам, све је другачије. Осећаш празнину, беживотност и потребу за посебном особом која ће поново пробудити живот у теби и твој осмех окачити на лице. Осећај чежње за таквом особом давно ме је напустио захваљујући Диани. Диана је једна од ретких нежних бића која сам имала прилике да упознам и мало дуже задржим у свом животу. Она не штеди себе кад је у питању пријатељство, безусловно воли и безрезервно поклања пажњу људима који јој много значе.