Родољубље у поезији српских писаца
Родољубље представља најлепшу врлину коју неки народ може да поседује поред дара да воли. Оно се негује осећајем поноса према достигнућима и култури своје домовине, страхопоштовању њене историје и настојању да се очува њен карактер и идентитет. Народ, да би доказао и показао своју љубав према отаџбини, жртвовао је животе у разним ратовима и побунама. За разлику од њих, заљубљеници у лепу реч, своју љубав исказивали су кроз песме, приче и романе посвећене њиховој држави. Реченицама окићеним разним епитетима, песници 19. бека дочарали су своја и осећања Срба тог доба. Са великим одушевљењем и страхопоштовањем, Ђура Јакшић, Оскар Давичо и Ј.Ј. Змај својим стиховима водили су нас кроз историју, стварајући јасну слику дешавања и емоција неког догађаја. Оскар Давичо, Србију је представио као људску фигуру која дише , пати и воли. Његова песма: ''Србија'' одише радошћу, тугом, поразима и победама које је српски народ доживео. Ђура Јакшић био је врло осетљив и ...