Са Филипом Вишњићем по устаничкој Србији

  Циклус ослобођења Србије и Црне Горе одише лепотом и веома емотивним стиховима испеваних тужним, уплашеним, бунтовничким, али и пораженим гласом народног певача, праћена болном мелодијом гусли.

  Филип Вишњић је био врло надарен, слепи гуслар који је сакупљао и певао песме везане за битне догађаје у истори Србије и Црне Горе међу којима су прелепи стихови циклуса ослобођења истих држава. живео је у доба када је српски народ подизао буне и устанке, проливајући своју крв за слободу.

  Опевајући песме о устанцима, буни против дахија, борбама и храбрим јунацима уписаним у историју, Филип Вишњић је улио емоције и слике дешавања у нас. Дахије су биле јако уплашене да не изгубе територију над којом имају моћ, па су предвођени лакомисленим, несмотреним и похлепним људима организовали ''сечу кнезова''. Воља народа и нада за бољим сутра одржала их је у борбеном духу и натерала да се супротставе турској власти. Истрпели су сав бол који су им турски цареви наносили вековима, све док гнев, осветољубивост и велика жеља за осветом нису експлодирали. Тада су почели немилосрдно да убијају турску војску и уништавају им веру да се Срби никада неће побунити.

  Кулинова када будила се свако јутро пуна наде да ће јој се муж и пријатељи још једном вратити и преварити смрт. Захваљујући гавранима, она је сазнала болну истину која јој је зауставила срце и одузела дах, ослободивши је превелике жалости због губитка. Склопила је очи у страху и сазнању да је то тек почетак испољавања српске мржње.

  После много година скупо плаћених смрћу Срба, српски народ дизао је буне, устанке, водио ратове, али понекад губио. Упорност им се исплатила и крв којом је земља Србија била натопљена оправдана.